Jovanka Stojković (1852 — 1892) bila je prva srpska pijanistkinja, pevačica i jedna od prvih srpskih kompozitorki. Srpsku realnu gimnaziju završila je u rodnom Temišvaru, ali o njenom detinjstvu nema sačuvanih podataka. Do svoje 20. godine živela je u Pragu i Beču, a klavir je izučila najpre u Pragu, kod Aleksandra Drajšoka, pa potom i u Beču, kod Franca Lista. Prema pisanju Branka Mušickog, a to je ujedno i najraniji pomen Jovanke Stojković, Franc List je smatrao prvom pijanistkinjom današnjeg veka. Svirala je po čitavoj Evropi, a među srpskim življem u Somboru, Beogradu, Vršcu, Pančevu, Subotici i Novom Sadu, gde će je slušati i Jovan Jovanović Zmaj. Dirnut njenim izvođenjem, 10. maja 1872. godine za list Zastava napisao je pregled njenih nastupa u srpskim gradovima, odakle doznajemo detalje o njenom repertoaru i kompozitorskom radu. Poznato je da je izvodila dela Gunoa, Lista, Donicetija, Šuberta, Mocarta, Vagnera, Mendelsona, a od domaćih kompozitora —Kornelija Stankovića. Bavila se i pevanjem, pa je zabeleženo da je tumačila arije Glukovih i Hendlovih opera. Poslednjih godina živela je u Parizu, u kom je bila izuzetno cenjena, i gde je preminula 1892. godine. Svoj poslednji koncert u Srbiji održala je u Novom Sadu 15. aprila 1881. godine. Nijedna njena kompozicija do danas nije pronađena.